BANJALUKA – BiH je uputila Međunarodnom monetarnom fondu Pismo namjere u kojem se ističe da će se sredstva od 330 miliona evra korisitit za povećanje zdravstvenih troškova i finasniranje mjera ekonomske stabilizacije.
U Pismu se ističe i da BiH neće dozvoliti korištenje deviznih rezervi Centralne banke BiH za fiskalne potrebe jer bi to ugrozilo valutni odbor i zaprijetilo finansijskoj stabilnosti.
Pismom namjere, BiH navodi da je zdravstveni sistem u BiH slabo opremljen i dodatno oslabljen stalnim egzodusom doktora i medicinskih sestara u druge zemlje.
U pismu se naglašava da pandemija COVID-19 predstavlja najozbiljniju pretnju ekonomiji BiH od globalne finansijske krize te da su mjere koje su donesene ugroziti ekonomske aktivnosti u BiH i da će BDP prema procjenama biti umanjen za pet odsto ove godine.
“Očekuje se da će naš deficit na tekućem računu proširiti na 7,5 odsto BDP-a, jer slabost u EU, našem najvećem izvoznom tržištu, negativno utiče na naše izvoznike”, navodi se u Pismu namjere i ističe da će prema predviđanju doznake pasti za preko 10 odsto.
U pismu se ističe da je turizam već nestao te da hoteli posluju sa 10 odsto kapaciteta, a ada je nedavno otkazano 850.000 putovanja.
“Pod pretpostavkom da smo uspjeli obuzdati naglo širenje koronavirusa, ekonomija bi se trebala početi oporavljati u trećem tromjesečju. Ipak, planirmo jaz u vanjskom finansiranju od oko 910 miliona evra u 2020. godini, koji će u velikoj mjeri popuniti MMF, EU, Svjetska baka i EBRD, koje se obraćamo i koji su već naznačili spremnost za pružanje podrške. Ipak, očekujemo da povučemo naše međunaorodne rezerve za oko 100 miliona evra”, navedeno je u pismu.
Kada je riječ o zdravstvenom sistemu, u Pismu se navoi da bi nagli poras hospitalizacije brzo nadmašio ionako ograničene kapacitete te da je neposredni prioritet povećanje sposobnosti testiranja na korona virus i osiguranje više respiratora, mobilnih rendgenskih aparata i zaštitne opreme.
Pismom namjere pojašnjeno je kako je fiskalni položaj BiH znanto poboljšan u okviru trenutnog Instrumenta proširenog fonda te da je u posljednje vdije godine fiskalni suficit u prosjeku od gotovo dva odsto BDP-a.
“Očekujemo da se fiskalna pozicija prebaci sa viška od dva odsto BDP-a, na deficit od oko 4,5 odsto zbog mnogo većih izdataka za zdravstvo, odgovarajuće socijalne i ekonomske podsticaje i manjih prihoda, ali naš dug će ostati održiv”, navodi se u Pismu i dodaje da se planira proširenje mreže socijalne sigurnosti i pružanje pomoći pojedincima, uključujući povećanje naknade za nezaposlenost.
